Na početku, 2014. godine dok smo bili samo monterska firma za ugradnju dekinga, imali smo priliku da radimo sa svim tipovima ovih obloga za spoljnu upotrebu koje su mogle da se kupe na našem tržištu. U prvoj godini, preko 80% deking projekata koje smo realizovali bilo je od impregniranog bora, a tek po neki projekat od termotretiranog jasena i svega jedan od egzotične vrste drveta – masaranduba. Tržište je bilo mlado i ponuda veoma skromna, pa smo kompozitni WPC deking mogli samo da gledamo u katalozima i na veb sajtovima inostranih proizvođača. Slaba zastupljenost WPC dekinga, pa samim tim nedovoljna informisanost kupaca i visoka cena sprečavala nas je, u toj nultoj godini, da osetimo ovaj revolucionarni materijal pod rukom.

Držali smo se drveta.

Termotretirani jasen je, zbog svojih mana poput javljanja pukotina odmah nakog ugradnje i naglim promenama u intezitetu boje, isključen iz naše ponude. Fokus smo usmerili na četinare, odnosno impregnirani beli bor, preko kog smo ubrzo otkrili i sibirski ariš koji je po svim karakteristikama, tehničkim i estetskim, pobedio impregnirani deking i postao naša preporuka kupcima.

Već u drugoj godini našeg poslovanja tržište se probudilo. Interesovanje za deking platforme bilo je sve veće, pa je i ponuda postala bogatija. U salonima podova, WPC deking je dobio svoje izložbeno mesto, a nama su počeli da stižu prvi upiti za montažu WPC kompozitnog dekinga.

I mi smo ih, naravno, prihvatili.

U narednim godinama, rasli smo zajedno sa tržištem. Paralelno, prelazeći sa projekta na projekat, montirali i sibirski ariš i WPC deking. Pratili smo ponašanje jednog i drugog materijala u raznim klimatskim uslovima, od primorja do planina, i na raznim tipovima podloga , poput zemlje, betona, čelične konstrukcije, peska, za potrebe privatnih objekata poput porodičnih terasa, ali i javnih površina poput marina i gradskih trgova. To je bio svojevrstan dugogodišnji uporedni test ova dva materijala iz kog smo mnogo naučili i stekli praktično iskustvo na osnovu kog smo gradili dalji razvoj firme. Koji je rezultat tog testa?

Savadeck – brend usmeren isključivo na kompozitne materjiale.

Isključili smo sibirski ariš iz ponude, a razloge zbog kojih je WPC deking pobedio, pročitajte u nastavku ovog članka.

Da bi mogli dublje da uđemo u uporedni test dekinga od ariša i dekinga od kompozita, neophodno je napraviti kratak osvrt na na primenu dekinga. Deking obloge se koriste kao podovi za spoljnu upotrebu tako da estetski podsećaju na brodske palube (“deck” u prevodu sa engleskog znači “paluba”) zbog čega su brzo potisnuli sve ostale tradicionalne podove za eksterijer, poput keramičkih pločica, behatona, štampanog betona i sličnih obloga, pa su postali prvi izbor sve većeg broja kupaca. Koriste se za oblaganje poda na privatnim terasama, stazama u dvorištu i oko bazena, splavovima, ali i javnim površinama poput marina i dokova, bašti ugostiteljskih objekata, parkova i gradskih trgova. Ovi podovi su izloženi svim spoljnim uticajima poput snega, kiše, UV zračenju, promenama temperature, a uz to se preko njih neprestano gazi ili pomera nameštaj usled čega, pre ili kasnije, deking koji ste odabrali kao i način upotrebe u manjoj ili većoj meri pokazuje te tragove korišćenja, nastale od atmosferskih uticaja ili ljudskog faktora.

Upravo o tim tragovima korišćenja pišemo u nastavku ovog članka, upoređujući sibirski ariš i wpc deking.

Verovatno prvi na listi kriterijuma po kojima ocenjujemo kvalitet dekinga je otpornost na mehanička oštećenja od koje direktno zavisi koliko će deking platforma trajati, ali i kako će izgledati nakon godinu, dve ili deset. Za sibirski ariš se vezuje epitet da je najčvršće drvo. Istina je da je sibirski ariš, pored kedrovine, najčvršći od svih četinara. A četinari ipak spadaju u meko drvo (softwood). Postoje mnogo čvršće vrste drveta iz kategorije “hardwood” građe. Uglavnom su to egzotične vrste iz Južne Amerike, poput ipe-lapačoa, kumarua, masarandube, i slično. Ono što izdvaja sibirski ariš od ostalih četinara je njegovo geografsko poreklo, odnosno, surovi sibirski uslovi u kojima raste, pa usled izuzetno niskih temperatura ima slab i usporen rast, svega jedan milimetar godišnje u prečniku, zbog čega ima izrazito sabijenu strukturu, gotovo bez letnjih godova, a samim tim i visoku specifičnu masu od 900 kg/m3. Sve ove karakteristike predodređuju sibirski ariš drvetom pogodnim za spoljnu upotrebu i otpornim na atmosferske uticaje.

Ipak, nivo otpornosti zavisi od načina primene građe za dalju upotrebu, odnosno struganje i termička obrada, klasifikacije građe, kao i dalje tretiranja, upotreba i održavanje. Prvi uslov da bi drvena obloga, bilo fasadna ili podna, mogla dugo da ostane izložena svim spoljnim uticajima tokom promeni godišnjih doba ili smenjivanju sunčanih i kišnih dana je pravilno struganje daske iz trupca tako da godovi budu radijalno ili vertikalno usmereni u odnosu na lice i naličje profila, a evo i zašto:

Kao što vidite na fotografiji poprečnog preseka deking profila od sibirskog ariša, godovi su usmereni horizontalno u odnosu na lice ili naličje i imaju svoje zakrivljenje koje ima tendenciju da se ispravlja u kontra smeru (u smeru strelica) usled čega se profil krivi, ili kako bi to stolari, u majstorskom žargonu rekli za ovakvu dasku, da će se iskorititi, a to izgleda ovako:

Da bi se izbegla oštećenja ovakve vrste, neophodno je da daska, kao što smo već gore naveli, bude rezana tako da godovi budu usmereni radijalno ili vertikalno u odnosu na lice i naličje profila:

Ovako rezana daska, ukoliko se pravilno ugradi, neće se kriviti, odnosno korititi. Ipak, građu rezanu na ovaj način, a samim tim i deking profil sa godovima usmerenim kao na prikazu iznad, teško je pronaći na tržištu iz razloga što se prilikom rezanja trupca može dobiti svega 15-20% profila koji ima vertikalne godove u odnosu na lice i naličje, pa je takva daska izuzetno skupa.

Kompozitni WPC deking je dosta “mirniji” materijal od drveta. Nema godove zbog koji može doći do oštećenja profila poput krivljenja ili nastajanja pukotina, što i jesu najčešći defekti koje možete videti na većini deking platformi od drveta.

Odabirom WPC dekinga, osigurali ste duži vek trajanja poda i maksimalno umanjili mogućnost za defektima koji kada se pojave teško se saniraju.

Kakva je otpornost wpc dekinga na mehanička oštećenja?

WPC deking je profil napravljen od kompozita plastike i drveta, ali je sama formula materijala, kao i tehnologija proizvodnje, godinama poboljšavana da bi se postigle što bolje performanse. WPC deking iz Savadeck ponude u Premium klasi je sastav PVC-a i drvenih opiljaka. PVC je izuzetno čvrst i otporan materijal pa je Premium deking na testu otpornosti (test na probijanje) izdržao pritisak do 230 kg/cm2 direktno usmeren na najslabiji deo profila. Ovo je ekstremna otpornost koja Premium klasu predodređuje kao deking za javnu upotrebu koji je postavljen na Savskom trgu, Beogradu na vodi, Savskom keju, Adi Ciganliji i mnogim hotelima i spa centrima, odnosno visoko frekventnim javnim površinama.

Zbog ove ekstremne otpornosti, Premium klasa ima garanciju od 10 godina! Ovakva otpornost nije neophodna za privatne terase, odnosno, srednje i manje fekventne gazne površine, a kako prisustvo PVC-a u sastavu kompozita povećava cenu obloge, kreirali smo i Classic i Natur seriju, koje u svom sastavu, umesto PVC-a, imaju polietilen i opna riže. Ova tehnologija proizvodnje je dosta ekonomičnija, pa je i deking iz ovih serija pristupačniji kupcima. Činjenica je da polietilen čini deking iz Klasik i Natur serije manje elastičnim, a samim tim i krtijim, pa je na istom testu otpornosti izdržao usmeren pritisak do 120 kg/cm2 i to na najslabijem delu profila. Iako je ovo duplo manja otpornost na probijanje, ona je više nego dovoljna za porodične terase, splavove, staze u dvorištu i oko bazena, bašte ugostiteljskih objekata i sve ostale manje i srednje frekventne gazne površine. Dok većina WPC dekinga namenjenog za privatnu upotrebu koji se mogu kupiti na našem tržištu ima garanciju od 2 godine, na osnovu svih rezultata testova kao i praktičnog iskustva odlučili smo da na Classic i Natur seriju ponudimo garanciju od 5 godina!

Drveni, odnosno deking od sibirskog ariša, tokom godina testiranja pokazao se kao manje otporniji materijal od WPC dekinga, i to po pitanju svih mehaničkih oštećenja, pucanja i krivljenja, ogrebotina nastalih od baštenskog nameštaja, ali i rupa od ispadajućih čvorova na koje su se korisnici najviše žalili nakon odabira sibirskog ariša, jer kvare estetski doživljaj poda.

Deking spada u najluksuznije podove za spoljnu upotrebu i sigurno ne želite da gledate rupe od čvorova u patosnicama nakon jedne ili dve godine, niti da ugazite u smolu koju sibirski ariš iz svojih smolnih džepova može pustiti tokom leta.

Zbog konstantne izloženosti direktnom kontaktu sa vodom (kiša i sneg), drugi najvažniji kriterijum po kom ocenjujemo kvalitet dekinga je njegova otpornost na vodu i vlagu. Drvena građa koja je predviđena za spoljnu upotrebu suši se u komorama na 15-18% vlažnosti. Ovaj procenat drvo, ipak, ne zadržava cele godine. Procenat vlage u drvetu varira tokom promene vlažnosti vazduha, smenjivanju kišnih i sunčanih dana, odnosno, promeni godišnjih doba. Na primer, početkom jeseni, kada nastupa sezona kiša, deking koji je tokom leta pod uticajem vrelih sunčanih dana procenat vlažnosti spustio sa 15% na 10%, nakon prvih kišnih dana tako osušeno drvo će brzo imati duplo više vode u sebi, odnosno oko 20%. Dok zimi usled duge zavejanosti pod snegom koji se konstantno otapa, procenat vlage u drvenom dekingu može ići i do 30%.

Ove nagle i drastične promene prisustva vlage u drvetu iskazane u dijagramu iznad, stvaraju idealne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja i plesni, što uzrokuje truljenje drveta, kod nekih vrsta pre, a kod nekih kasnije. Proces truljenja drveta ne može se zaustaviti, ali se može usporiti redovnim godišnjim održavanjem koje se radi početkom proleća kako bi tokom toplih letnjih dana mogli da uživate u deking platformi. Ipak i to uživanje dolazi sa cenom od 8e po metru kvadratnom, jer proces održavanja nije jednostavan i bez obzira kolika je deking platforma, ne može se uraditi za jedan dan. Prvi korak je odmašćivanje poda i skidanje površinskog sloja patine i prljavštine, a to je najefikasnije postići mašinom za pranje pod pritiskom.

Nakon detaljnog pranja, potrebno je sačekati dva do tri sunčana dana da bi se površina dekinga osušila kako bi po njoj mogao da se nanese zaštitni sloj lazure ili hibridnog ulja ili bilo kog trećeg premaza za održavanje i bojenje drveta. Prosečna cena ovog održavanja je, kao što smo već naveli, 8e po metru kvadratnom, materijal i ruke, a to znači da nakon osme godine, troškovi održavanja prelaze vrednost same deking platforme.

Uzmimo, poređenja radi, terasu od 50m2. Cena oblaganja te površine dekingom od sibirskog ariša po sistemu “ključ u ruke” je oko 60e po m2, odnosno ukupna vrednost je 3.000e. Cena jednog održavanja je 8e/m2, a to je 400e, za osam godina ukupna cena održavanja iznosi 3.200e što prelazi vrednost izrade platforme, koja ipak neće izgledati onako lepo kao prve godine.

WPC deking ne zahteva održavanje, pa samim tim nema ni dodatne troškove, ali vratićemo se na ovo kasnije, idemo par koraka unazad.

Testirali smo Savadek podove na ekstremne uslove simulirajući poplavu tako što smo sproveli test na potapanje dekinga u vodu i to u trajanju od 28 dana. WPC patosnica širine 140mm, koja je skoro mesec dana bila neprekidno u vodi, proširila se za svega 0,2mm po širini, što je zanemarljivo. Može se reći da Savadek u Premium, Klasik i Natur seriji skoro da ne upija vodu.

Moramo da napomenemo da ovo nije slučaj sa svim vrstama kompozitnog dekinga. Nekadašnji poznati, renomirani proizvođač dekinga Rehau isti test potapanja u vodu ograničio je na dva dana. Mnogi evropski brendovi takođe imaju slabe rezultate na ovom testu. Problem je u kompozitu koji u svom sastavu ima visok procenat drvene piljevine i strugotine koja upija vodu, što prouzrokuje tzv. bubrenje i širenje patosnica. Savadek je isti problem rešio novom formulom koja je značajan tehnološki napredak. Piljevinu i strugotinu smo zamenili opnom od riže koja ne upija vodu kao drvo, što naš test na poplavu i ekstremne uslove pokazuje. Deking koji u svom sastavu sadrži rižu je Savadek Klasik i Natur. Premium klasa i dalje u sebi sadrži drvenu piljevinu, ali prisustvo PVC-a (koje smo zadržali zbog čvrstine profila) uspeva da je izoluje i zaštiti od vlage.

WPC deking i na ovom polju ubedljivo pobeđuje sibirski ariš. Prvenstveno ne upija vlagu, niti može patinirati usled plesni i gljivičnih oboljenja kao drveni deking, a samim tim ima i znatno duži vek trajanja, i to bez troškova održavanja.

Treće pitanje koje nam kupci najčešće postavljaju je da li deking menja boju i naš odgovor je: “Da.” Usled duge izloženosti sunčevim, odnosno UV zracima, do promene u intenzitetu boje može doći i na najnovijem Mercedesu ili Poršeu. Jednostavno sve bledi na Suncu, pa tako i deking podovi, bili oni kompozitni ili od sibirskog ariša, s tim što kompozitni podovi, zbog prisustva UV protektora u svom sastavu, imaju kontrolisanu promenu inteziteta boje, što možete videti u rezultatima laboratorijskog testa na UV otpornost, kog smo sproveli.

Kao što vidite, WPC deking će gubiti na intenzitetu boje, ali usporeno i kontrolisano. Do tih promena neće doći naglo i za nekoliko meseci, pa one zapravo i nisu primetne, niti izrazite.

Za razliku od sibirskog ariša koji se tonira lazurnim premazima u sloju od nekoliko stotih, pa je promena u intezitetu boje izrazita već nakon prve letnje sezone, upravo zbog tankog sloja zaštite koja izbledi, pa ispod ostane prirodna boja drveta. WPC deking ima istu boju u svom sastavu kao i na površini. Tehnologija proizvodnje je takva da pigmentacija koja određuje boju patosnice prilikom proizvodnje “boji” celokupan materijal od kog se deking profil pravi, a ne samo površinu koja je najizloženija UV zračenju.

Pored kvaliteta dekinga, pravilna montaža, kao i priprema podloge, najbitniji je kriterijum i preduslov da deking platforma traje dug niz godina. I najkvalitetniji deking, ukoliko ugradite pogrešno, brzo će se deformisati. Svaki proizvođač ima razvijen i standardizovan sopstveni sistem montaže, prilagođen karakteristikama i formi dekinga koji proizvodi. Ipak, većina standarda se ne razlikuje i moraju se ispoštovati. Prvenstveno, podloga na koju će se postaviti podkonstrukcija za deking mora biti čvrsta i sa blagim padom, kako bi voda nesmetano mogla da se sliva bez zadržavanja ispod deking platforme.

WPC deking se isključivo montira skrivenim sistemom veze uz pomoć klipsi tako da se šrafovi ne vide na licu patosnica.

Na ovom preseku deking platforme vidi se sklop, odnosno način na koji se WPC deking uz pomoć klipse i šrafa pričvršćuje i fiksira za podkonstrukciju i to skrivenim sistemom veze, što pruža poseban estetski doživljaj, jer korisnici vide čiste deking patosnice, kao da su zalepljene za podlogu, a ne obloge iz kojih vire i svetlucaju glave šrafova po podu što je najčešći slučaj kod drvenog dekinga.

Moguće je. Deking pod bez vidnih šrafova je neuporedivo lepši i elegantniji, zbog toga su proizvođači drvenog dekinga prekopirali sistem montaže WPC dekinga i u drvene profile sa bočnih strana, prokopali nut kao kod kompozitnog dekinga u koji se može postaviti klipsa i instalirati patosnica identično kao WPC, odnosno bez vidnih elemenata veze. Na prvi pogled reklo bi se identično rešenje, ipak, kako se ono primenjuje na dva suštinski različita materijala, puno drvo i kompozit, opisano rešenje nije istog kvaliteta, a evo i zašto:

Standardna debljina patosnice od sibirskog ariša koja se može kupiti na našem tržištu je 20mm. Kada se sa bočnih strana po sredini profila prokopa kanal, odnosno nut za klipsu debljine 5mm, ostaje svega po 7.5mm debljine profila na mestu gde se patosnica fiksira za podkonstrukciju. Drvo, naročito u spoljnim uslovima je izuzetno nemirno, ono “radi” sa promenama temperature, širi se i skuplja, tako da je 7.5mm previše tanko da bi dugo opstalo. Upravo u tom delu deking profila sila ustezanja drveta je najjača, jer klipsa pričvršćena šrafom pruža otpor deking patosnici koja najčešće u tom delu puca jer je upravo tu najtanja.

To je razlog zašto nam drvene patosnice, šrafljene na ovaj način, nakon godinu dana ili dve škripe pod nogama. Mesto gde se deking obloga oslanja na podkonstrukciju je naprslo, pa veza više nije čvrsta.

Drveni deking treba montirati tako da šraf prolazi kroz patosnicu i pričvršćuje je za podkonstrukciju. Ovo je najkvalitetnije i najdugotrajnije rešenje. Postoje namenski šrafovi za ovaj tip montaže, tzv. inoks šrafovi sa delimičnim navojem koji omogućavaju rad drveta u spoljnim uslovima.

To je razlog zašto nam drvene patosnice, šrafljene na ovaj način, nakon godinu dana ili dve škripe pod nogama. Mesto gde se deking obloga oslanja na podkonstrukciju je naprslo, pa veza više nije čvrsta.

Drveni deking treba montirati tako da šraf prolazi kroz patosnicu i pričvršćuje je za podkonstrukciju. Ovo je najkvalitetnije i najdugotrajnije rešenje. Postoje namenski šrafovi za ovaj tip montaže, tzv. inoks šrafovi sa delimičnim navojem koji omogućavaju rad drveta u spoljnim uslovima.

Kao što vidite, kvadratni metar ugrađenog WPC dekinga povoljniji je od kvadratnog metra ugrađenog dekinga od sibirskog ariša, još ako na to dodate troškove za održavanje drvenog dekinga koji nakon osme godine prevazilaze vrednost deking platforme, računica je jasna:

WPC deking pobeđuje sibirski ariš i u ekonomskom, odnosno pogledu isplativosti.

Naravno. Sibirski ariš je u potpunosti prirodan materijal i zbog toga poseduje onu neodoljivu lepotu i toplinu svojstvenu za masovno drvo. Ne samo kompozit, već i bilo koji drugi veštački materijal teško da može parirati prirodnom materijalu po pitanju estetike.

Naš glas u ovom slučaju ide sibirskom arišu!

Mi, u Savadeku, volimo puno drvo, ali smo tokom godina rada i stečenog iskustva, naučili da budemo praktični. Deking je pod namenjen za spoljnu upotrebu, pored visoke estetike, korisnici očekuju da taj isti pod bude dugotrajan, da se ne krivi i ne lomi, da bude bezbedan za upotrebu i lak za održavanje, najkraće rečeno, korisnici ne žele pod koji će im stvarati glavobolju, a nažalost, drveni deking podovi najčešće stvaraju glavobolju svojim korisnicima. Skloni su krivljenju i deformisanju. Prosečna patosnica AB klase u sebi sadrži najmanje 2-3 čvora od kojih će bar jedan za godinu ili dve ispasti i u podu, skupom i ekskluzivnom, ostaje rupa. Održavanje je skupo i zahtevno i najčešće podrazumeva angažman majstora.

Kada sve ovo uporedimo sa dekingom od kompozita, na koji se naši klijenti ne žale, već ga rado preporučuju svojim prijateljima, prirodan sled i jeste izbacivanje sibirskog ariša iz ponude i pozicioniranje Savadeka kao brenda usmerenog isključivo na kompozitne materijale i savremene sisteme gradnje.