Sibirski ariš – svojstva i primena

Dobra tehnička svojstva Ariša poznata su i uvažavana vekovima. Drvo ovog četinara iz Sibira koristi se kada je potrebna velika izdržljivost i gde se traži čvrstoća poput izgradnje rudnika, mostova i teških konstrukcija. Upečatljiv primer je katedrala Svetog Stefana u Beču – Stephansdom.

Izgrađena je 1147. godine ali je 1258. u potpunosti izgorela u požaru (danas je sačuvan samo zapadni deo fasade). Rekonstrukcija i obnova katedrale je urađena 1263. godine i zanimljivo je da su većinu drvenih greda od Sibirskog Ariša mogli da iskoriste ponovo.

Sibirski Ariš u spoljnoj upotrebi

Za upotrebu na otvorenom Ariš se koristi čak i kod izgradnje mostova gde se kombinuju njegove tri najveće prednosti:

  • Izuzetna čvrstina
  • Dugovečnost
  • Otprornost na spoljne uticije

 Spektakularni primeri mogu se naći duž cele Nemačke i Italije. Navešćemo samo primer drvenog mosta preko reke Savena u Bolonji, dugačkog zadivljujućih 72 metra.

U Rusiji, u područijima gde je nedostatak kamena, Sibirski Ariš se nekada koristio za izradu temelja ispod kuća. Kao primer otpornosti Ariša na truljenje, istraživačka institucija u Krasnojarsku, predvođena Eer Sjöström pronalazila je grede Sibirskog Ariša koje su bile u zemlji skoro 1000 godina a i dalje su bile upotrebljive. Upravo nakon ovog istraživanja Eer je napisao čuvenu knjigu “Wood Chemistry” u kojoj je sve detaljno opisao.

Drugi primeri koji dokazuju dugovečnost Ariša mogu se videti duž cele Rusije. Mnoge brvnare i crkve koje su u potpunosti napravljene od ovog drveta i dan danas stoje u izvornom stanju. Najpoznatiji primer je crkva stara oko 500 godina koja se nalazi u okviru etnografskog muzeja Taltsy u oblasti Listvyanka.

Po čemu je Sibirski Ariš tako poseban?

Geografsko poreklo

Ariš je vrsta četinara koja je najzastupljenija u šumskim predelima severne hemisfere. Najzstupljeniji je u Sibiru, ali je rasprostranjen i u Kini, Mongoliji, Severnoj Americi i delu Centralne Evrope.

Ariš koji raste u Sibiru ima vegetativni period od samo četiri meseca, za razliku od Evropskog Ariša koji ima vegetaciju 7-8 meseci pa duplo brže i više raste.

Surove sibirske zime

Temperature u kojima raste padaju i do 60 stepeni ispod 0 a kratak period vegetacije dozvoljava Arišu da poraste svega 1 do 1,5 milmetar u prečniku godišnje!

Kako bi preživeo ove uslove, drvo Ariša pravi smolni omotač ispod kore koja će štititi stablo od mraza.

Kako bi preživelo oštre zime, drvo Ariša pravi smolni omotač ispod kore koja štiti stablo od mraza.

Kroz vremesnki period od 200-300 godina, koliko je potrebno stablu Sibirskog Ariša da poraste do prečnika stabla 30-45cm, ovaj process neprestano ponavlja iz godine u godinu.

Gusto sabijeni godovi između kojih se nalazi smolni omotač čine njegovu specifičnu masu znatno većom, a drvnu građu neuporedivo izdržljiivijom u poređenju sa svim ostalim četinarima.

Gustina Sibirskog Ariša

Mehanička svojstva drveta najviše zavise od specifične gustine. Kod Sibirskog Ariša ona iznosi oko 730kg/m3 što je gotovo duplo više u odnosu na ostale četinare.  Može se porediti I sa Hrastom  čija gustina iznosi 850kg/m3 koji spada u tvrdo drvo (hardwood).

Upravo zbog ovoga za Sibirski Ariš se kaže da je najizdržljiviji od svih četinara.

Smola

Pored izraženog aromatičnog mirisa, smola sa ostalim ekstratima ima ulogu prirodnog impregnanta, smanjuje apsorpciju vlage, brani drvo od napada insekata, oštećenja nastalih od prorodnih karastrofa kao što su požar, udara groma i sl.

Nakon  sečenja stabla, prerade i obrade drveta, smola ostaje ključni faktor koji garantuje dugovečnost i otpornost drveta što je naročito značajno kod primene u spoljnim uslovima.

 U nastavku smo iskazali procentualne vrednosti smole kod četinarskih vrsta:

– Evropski Ariš 4.2%,

– Bor 5.2% 

– Smreka 1.7% 

– Sibirski Ariš 14%

Apsorpcija vlage

Prema ispitivanjima koje je radio Borsholt, a objavljena su u Journal of Wood Science 1993, navodi se da Ariš znatano sporije apsorbuje vlagu u odnosu na Bor ili Smreku.

Studija o poprečnom unosu vlage (Hansen & Venås 2001) je potvrdila isto, ali se navodi da postoje razilke između vrsta Ariša i geografskog porekla.

Sporije obrazovano stablo sa uskim godišnjim prstenovima ima manju apsorpciju od stabla sa širim prstenovima(godovima).

Apsorpcija vlage je u direktnoj vezi  sa otpornošću na truljenje jer upravo prisustvo vlage u drvetu stvara uslove za razvoj gljivica i bakterija.

Primena Sibirskog Ariša u modernoj arhitekturi

Tokom poslednjih godina, profili od Sibirskog Ariša našli si široku primenu bilo da se radi o fasadnim ili podnim oblogama. Zahvaljujući iskustvima u primeni, načinu montaže i održavanju, danas imamo sva potrebna znanja da Sibirski Ariš upotrebimo na različitim tipovima objekata, bilo da se radi o urbanim sredinama, planinskim resorima ili morskim obalama.

Drvene fasade od Sibirskog Ariša

Na fotografiji iznad možete videti fasadu od Sibirskog Ariša koja je ugrađena pre 19 godina na ovom privatnom objektu u Helsinkiju.

Ideja arhitekte je bila da se Ariš ugradi na objekat bez ikakve zaštite (impregnacija, farbanje, termotretiranje, itd..) već da vremenom dobije prirodnu patinu i ovaj elgeantan, srebrni izgled.

Danas, postoji nekoliko proizvođača koji uspešno prave lazurne premaze i ulja kojima se postiže ovaj zanimljiv izgled prirodno patiniranog drveta.

Kod nas je takođe porasla potražnja za oblogama od Sibirskog Ariša, kako na javnim, tako i na privatnim objektima. Primer iz neposrednog okruženja je fasadna obloga od Sibirskog Ariša na novootvorenom Hotelu Ramonda na planini Rtanj, izrađena pre dve godine.

Lepota ovog projekta je u kombinovanju ručno tesanog kamena iz Grčke sa fasadom od Sibiskog Ariša koja ima skriveni sistem vezivanja pa struktura drveta u potpunosti dolazi do izražaja. Bilo je potrebno gotovo 200 radnih dana za izradu drvene fasade, da li je vredelo, procenite sami.

Deking podovi od Sibirskog Ariša

Isto kao i fasade, zahvljajući lepoti i izdržljivosti, deking podne obloge od Sibirskog Ariša našle su primenu od manjih terasa do luksuznih objekata.

Impozantan primer možete videti u gradu Rushden u Engleskoj. Za igradnju tržnog centra Rushdan Lake.

Površina deking platforme je pola miliona kvadrata otprilike kao 60 fudbalskih stadiona!

Projekat, čija je ukupna vrednost 140 miliona funti, izvodio je jedan od najvećih projektnih biroa na svetu HPW Architecture LTD.

Odgovornost za izbor dekinga bila je na samom projektantu. Sa obzirom na vrednost posla i rizike koje sa sobom nose prirodni materijali, izbor nije bio nimalo jednostavan. Sam odabir se nije svodio na brend ili proizvođača, već isključivo na materijal.

Pored egzota poput Cumarua, Ipe-a ili Tikovine, impregniranog ili termotretiranog drveta pobedio je Sibirski Ariš.

 Na temu deking podova, drvenih fasada, pergola, nameštaja ili ograda napravljenih od Sibirskog Ariša imamo još mnogo toga da kažemo.

Takođe, svaki od ovih proizvoda zaslužuje posebano napisan članak što i nameravamo da uradimo.

2 Responses

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *